Velika podela Magmatskih stena

Stene Granitske i Sijenitske grupe

Dubinske stene:Granit,Sijerit
Zicne stene:Granit porfir,Sijenit porfir,Apit,Mineta
Izlivne stene:Kvarcporfir i porfir,Riolit,Trahit

Stene Granodioritske i dioritske grupe

Dubinske stene:Grupa Granodiorita,Kvarcdioriti,Dioriti
Zicne stene: Granodiorit-Porfirit,Kvarcdiorit-Porfirit,Dioritporfirit,Kersantit
Izlivne stene:
Mlade:Kvarclatit,Dacit,Andezit
Stare:Porfirit i Kvarcpofirit

Stene gabro grupe

Dubinske stene:Gabro
Zicne stene:Gabroporfirit,Gabropegmatit,Amortozit
Izlivne stene:
Mlade:Bazalti i Andezitbazalti
Stare:Dijabazi,Melafiri i Spiliti

Stene Perioditske grupe

Dubinske stene:Dunit,Harcburgit,Lerzolit,Biotitski peridotit
Zicne stene:Pikritporfiriti
Izlivne stene:Pikriti

Stene nefelin i Leucit Sijenitske grupe

Dubinske stene:Nefelin sijenit,Leucit sijenit
Izlivne stene:Fonolit,Leucit Fonolit

Piroklasticne stene 

Vulkanske brece,Vulkanski anglomerati,Tufovi

Vulkanska stakla

Obsidijan,Pehstajn,Plovucac,Perliti,Vitrofir

Silikati-Grupa Olivina-

U grupu Olivina spadaju magnezijumovi  silikati sa gvozdjem i oni su glavni minerali ultrabazicnih stena.
Olivin je mineral zelene boje,staklastog sjaja,velike tvrdine (oko 7).
Providan je i lepi primerci se koriste kao drago kamenje.
Olivin u svojoj kistalnoj resetki cesto puta prima nikl.Pri tome grade olivinska lezista nikla.

Fosfati-Apatit,Fosforit-

Apatit-fosfat kalijuma,kristalise iz hidrotermalnih rastopa.

Fosforit-istog sastava kao apatit,organskog je porekla i nastaje nagomilavanjem kostiju i izmeta ptica koje zive u jatima.Fosforit se javlja  u vidu zemljanih masa.

Sulfati-Barit,Anhidrit,gips-

Barit je barijumov sulfat-javlja se u vidu krupnih kristala,moze se naci u vidu velikih ploca.
Providan do prozracan,staklastog ili sedefastog sjaja.
Prepoznaje se po velikoj gustini koja se krece do 4,5.Jedini nemetalicni mineral koji ima veliku tezinu.

Anhidrit je kalcijumov sulfat i on kristalise ili u vidu pojedinacnih kristala ili se javlja u vidu citavih masiva,zapaza se kod anhidrita  pored staklastog  sjaja i sedafasti svilast sjaj.

Gips - hidrotisani kalijumov sulfat (kada anhidrit primi vodu nastaje gips).
Gips se moze naci u vidu cvrstih i krupnih kristala (alabastergips) i zemljastih masa.

Svi ovi minerali (sulfatni minerali) nastaju u sedimentnim prostorima talozenjem,mada mogu nastati i izdvajanjem iz  hidrotermalnih rastvora.

Karbonati-Kalcit,Magnezit,Dolomit-

Kalcit (CaCO3)

Kalcit se javlja u vidu lepo razvijenih kristala,bezbojnih ili ako ima primesa mogu biti sivkasti ili zute boje.Tvrdine 3.Staklasta sjajnost.Izgradjuju pecinske ukrase (Stalktite i Stalgnite).

Magnezit(MgCO3)

Magnezit se najcesce javlja u vidu krupnih (vibroznih) masa (mase koje sadrze sitne skoro nevidljive kristalice koji su cvrsto zbijeni i cine jednu celinu tako da podsecaju na stenu).
Imaju tvrdinu do 4,5.

Dolomit  ((Ca,Mg)CO3)

Dolomit je slican kalcitu jer se javlja u vidu lepo razvijenih kristala staklastog sjaja kao i kalcit.Tesko se razlikuje dolomit od kalcita,lako se razlikuju u laboratoriju.
Tvrdoca od 3,5 do 4.

Dolomit beo,Magnezit zut.↑

Silikati -Kalcedon SiO2 - Opal Sio2 -

Kalcedon

Kalcedon predstavlja kristalnu druzu  sitnih kristalica kvarca.
Moze se javiti u vise varijateta i svi oblici se smatraju poludragim kamenjem.
Narocito je cenjen i skupocen trakasti varijatet  kalcedona koji se naziva Ahat.
Ahat se prepoznaje po masnom sjaju i po trakastoj strukturi.

Opal

Opal je amforni varijatet kvarca,javlja se u vidu bubrezastih,grozdastih i jedrih masa.
Ima veliku juvelirsku vrednost zato sto se javlja u vidu lepih primeraka,bele,plavicaste,zelene ili crne boje.Tvrdine do 6,5 .

Silikati -Kvarc SiO2-

Kvarc je mineral koji se izdvaja iz silikatnih rastopa u pneumotolickoj ili hidratermalnoj fazi.
U pneumatolickoj fazi kvarc  kristalise zajedno sa drugim magmackim petrogenim mineralima i gradi sa njima citavu zemljinu koru (ogromne masive-plutonite).
U pneumatolickoj kao i u hidrotermalnoj fazi izdvajaju se cesto puta vrlo krupne jedinke (krupna zrna) koja se eksploatisu radi primene u juvelirskoj i elektro industriji.

Ima tvrdinu 7, i specificnu masu 2,6 najcesce se javlja u vidu:

Prozracni kristal (gorski kristal)

belog kvarca (mlecni kvarc)

ljubicastog kvarca (ametist)

crnog kvarca (morion).














-Svi ovi varijateti se koriste kao polu drago kamenje ali kvarc se najvise koristi u industriji stakla i u elektroindustriji kao poluprovodnik.