Velika podela Magmatskih stena

Stene Granitske i Sijenitske grupe

Dubinske stene:Granit,Sijerit
Zicne stene:Granit porfir,Sijenit porfir,Apit,Mineta
Izlivne stene:Kvarcporfir i porfir,Riolit,Trahit

Stene Granodioritske i dioritske grupe

Dubinske stene:Grupa Granodiorita,Kvarcdioriti,Dioriti
Zicne stene: Granodiorit-Porfirit,Kvarcdiorit-Porfirit,Dioritporfirit,Kersantit
Izlivne stene:
Mlade:Kvarclatit,Dacit,Andezit
Stare:Porfirit i Kvarcpofirit

Stene gabro grupe

Dubinske stene:Gabro
Zicne stene:Gabroporfirit,Gabropegmatit,Amortozit
Izlivne stene:
Mlade:Bazalti i Andezitbazalti
Stare:Dijabazi,Melafiri i Spiliti

Stene Perioditske grupe

Dubinske stene:Dunit,Harcburgit,Lerzolit,Biotitski peridotit
Zicne stene:Pikritporfiriti
Izlivne stene:Pikriti

Stene nefelin i Leucit Sijenitske grupe

Dubinske stene:Nefelin sijenit,Leucit sijenit
Izlivne stene:Fonolit,Leucit Fonolit

Piroklasticne stene 

Vulkanske brece,Vulkanski anglomerati,Tufovi

Vulkanska stakla

Obsidijan,Pehstajn,Plovucac,Perliti,Vitrofir

Silikati-Grupa Olivina-

U grupu Olivina spadaju magnezijumovi  silikati sa gvozdjem i oni su glavni minerali ultrabazicnih stena.
Olivin je mineral zelene boje,staklastog sjaja,velike tvrdine (oko 7).
Providan je i lepi primerci se koriste kao drago kamenje.
Olivin u svojoj kistalnoj resetki cesto puta prima nikl.Pri tome grade olivinska lezista nikla.

Fosfati-Apatit,Fosforit-

Apatit-fosfat kalijuma,kristalise iz hidrotermalnih rastopa.

Fosforit-istog sastava kao apatit,organskog je porekla i nastaje nagomilavanjem kostiju i izmeta ptica koje zive u jatima.Fosforit se javlja  u vidu zemljanih masa.

Sulfati-Barit,Anhidrit,gips-

Barit je barijumov sulfat-javlja se u vidu krupnih kristala,moze se naci u vidu velikih ploca.
Providan do prozracan,staklastog ili sedefastog sjaja.
Prepoznaje se po velikoj gustini koja se krece do 4,5.Jedini nemetalicni mineral koji ima veliku tezinu.

Anhidrit je kalcijumov sulfat i on kristalise ili u vidu pojedinacnih kristala ili se javlja u vidu citavih masiva,zapaza se kod anhidrita  pored staklastog  sjaja i sedafasti svilast sjaj.

Gips - hidrotisani kalijumov sulfat (kada anhidrit primi vodu nastaje gips).
Gips se moze naci u vidu cvrstih i krupnih kristala (alabastergips) i zemljastih masa.

Svi ovi minerali (sulfatni minerali) nastaju u sedimentnim prostorima talozenjem,mada mogu nastati i izdvajanjem iz  hidrotermalnih rastvora.

Karbonati-Kalcit,Magnezit,Dolomit-

Kalcit (CaCO3)

Kalcit se javlja u vidu lepo razvijenih kristala,bezbojnih ili ako ima primesa mogu biti sivkasti ili zute boje.Tvrdine 3.Staklasta sjajnost.Izgradjuju pecinske ukrase (Stalktite i Stalgnite).

Magnezit(MgCO3)

Magnezit se najcesce javlja u vidu krupnih (vibroznih) masa (mase koje sadrze sitne skoro nevidljive kristalice koji su cvrsto zbijeni i cine jednu celinu tako da podsecaju na stenu).
Imaju tvrdinu do 4,5.

Dolomit  ((Ca,Mg)CO3)

Dolomit je slican kalcitu jer se javlja u vidu lepo razvijenih kristala staklastog sjaja kao i kalcit.Tesko se razlikuje dolomit od kalcita,lako se razlikuju u laboratoriju.
Tvrdoca od 3,5 do 4.

Dolomit beo,Magnezit zut.↑

Silikati -Kalcedon SiO2 - Opal Sio2 -

Kalcedon

Kalcedon predstavlja kristalnu druzu  sitnih kristalica kvarca.
Moze se javiti u vise varijateta i svi oblici se smatraju poludragim kamenjem.
Narocito je cenjen i skupocen trakasti varijatet  kalcedona koji se naziva Ahat.
Ahat se prepoznaje po masnom sjaju i po trakastoj strukturi.

Opal

Opal je amforni varijatet kvarca,javlja se u vidu bubrezastih,grozdastih i jedrih masa.
Ima veliku juvelirsku vrednost zato sto se javlja u vidu lepih primeraka,bele,plavicaste,zelene ili crne boje.Tvrdine do 6,5 .

Silikati -Kvarc SiO2-

Kvarc je mineral koji se izdvaja iz silikatnih rastopa u pneumotolickoj ili hidratermalnoj fazi.
U pneumatolickoj fazi kvarc  kristalise zajedno sa drugim magmackim petrogenim mineralima i gradi sa njima citavu zemljinu koru (ogromne masive-plutonite).
U pneumatolickoj kao i u hidrotermalnoj fazi izdvajaju se cesto puta vrlo krupne jedinke (krupna zrna) koja se eksploatisu radi primene u juvelirskoj i elektro industriji.

Ima tvrdinu 7, i specificnu masu 2,6 najcesce se javlja u vidu:

Prozracni kristal (gorski kristal)

belog kvarca (mlecni kvarc)

ljubicastog kvarca (ametist)

crnog kvarca (morion).














-Svi ovi varijateti se koriste kao polu drago kamenje ali kvarc se najvise koristi u industriji stakla i u elektroindustriji kao poluprovodnik.

Sistematika minerala

-Nemetalicni minerali-

-Uglavnom ulaze u sastav stena i siroko su rasprostranjeni.Pojedini nemetalicni minerali su i korisne mineralne sirovine,tako da pored metalicnih lezista postoje i nemetalicna lezista mineralnih sirovina.

Najveca grupa nemetalicnih minerala su:

-Silikati
-Karbonati
-Sulfidi
-Sulfati
-Oksidi
-Hidroksidi
-Fosfati
-Elementi (Grupa slobodnih elemenata)

Mosova skala

↓ Po tvrdini od minerala sa najmanjom tvrdinom do minerala sa najvecom tvrdinom.

1.Talk
2.Gips
3.Kalcit
4.Fluorit
5.Apatit
6.Ortoklas
7.Kvarc
8.Topaz
9.Korund
10.Dijamant

mehanicke osobine minerala

Svaki mineral ima specificnu :

1.Masu

2.Elasticnost-pojava da se naglo savija i vraca u prvobitni polozaj.

3.Tvrdinu-svaki mineral ima svoju stepen tvrdine koji se moze odrediti na osnovu Mosove skale.

4.Cepljivost-pojava da se kristalna zrna mogu lakse ili teze odvajati.Cepljivost moze biti:

1)Vrlo savrsena cepljivost
2)Savrsena cepljivost
3)Jasna cepljivost
4)Nepotpuna cepljivost

5)Prelom minerala moze biti karakteristican narocito ako  je skoljkast ili iverast,moze biti zemljast,ravan,vlaknast,hrapav...

6)Toplotne osobine minerala-kod vecine nemetalicnih minerala prisutna je osobina odbijanja toplotnih zrakova usled cega se ti minerali ne zagrevaju,zato se medju njima nalaze i najbolji izolatori.Metalicni minerali su dobri provodnjicitoplotne energije i elektriciteta.Postoje i minerali koji postaju provodnici samo pod uticajem pritiska(dinamo elektricitet).Pojedini minerali postaju provodnici tek nakon zagrejavanja.

7)Magnetne osobine minerala -svi minerali u magnetnom polju mogu da se ponasaju iskljucivo na 2 nacina.Ili se krecu prema magnetnim polovima (magnetni minerali) ili beze od magnetnih polova (diamagneticni).Na osnovu ovih osobina moze se vrsiti izdvajanje korisnih minerala iz jalovine(npr. magnetit).

Fizicke osobine minerala

Opticke osobine minerala:

Boja minerala moze da bude:

Idiohromatska,pored sopstvene boje mnogi minerali imaju i druge vrste obojenosti (alohromatske boje) koje zavise od prisustva pojedinih primesa koje nisu obavezne za minerale.
Pseudohromatska boja-to je pojava da mineral po boji podseca na neki drugi mineral.

Providnost minerala zavisi od toga da li mineral propusta svetlost ili ne.Ako propusta svetlost onda je mineral providan,ako delimico propusta a delimicno absorbuje  onda je prozracan.Ako ne propusta svetlost onda je ne providan.

Sjajnost minerala zavisi od stepena refleksije (odbijanja) svetlosti sa povrsine minerala.Moze biti:

1)Dijamantska sjajnost (najveci stepen sjajnosti,100%)
2)Staklasta sjajnost (visok stepen refleksije)
3)Metalicna sjajnost (stepen refleksije je nizak)
4)Sedefasta sjajnost (kod listicastih minerala)
5)Svilasta sjajnost (kod latnastih minerala)
6)Masna sjajnost

Ogreb minerala (boja praha) - ako se mineral smrvi  onda se zapaza karakteristicna boja praha minerala.

Luminescencija -pojedini minerali kad se osvetle ultra ljubicastom svetloscusvetlucaju u mraku.Na taj nacin mogu da se eksploatisu ti minerali.
Kod pojedinih minerala karakteristicna je pojava :
a)fluoroscencije-pojava da mineral u mraku osvetljen.
b)fosforscencija-pojava da sam mineral svetluca.

Podela Minerologije

1.Opsta minerologija 

1)Kristalografija-bavi se kristalnim resetkama,oblikom minerala i nacinom izrastanja minerala.

2)Mineralna hemija

3)Mineralna fizika

4)Mineragemija

2.Sistematika minerala

Minerologija

Minerologija je nauka koja se bavi proucavanjem hemijskim,fizickim osobinama minerala,postankom minerala i nacinom pojavljivanja.

Minerali su sastavni delovi zemljine kore.Zemljina kora je izgradjena od stena a stene od minerala.

Minerali su homogena cvrsta tela,sastoje se iz 1 ili 2 i vise elemenata,svi minerali su definisani svojom hemijskom formulom.Minerali su uglavnom neorganska jedinjenja.

Stena je zajednica minerala.Od poznatih 3000 minerala samo 300 njih ulazi u sastav stena.
Stene su agregati minerala i mogu biti:
Polimineralne i monomineralne.

Stene su definisane glavnim mineralim(npr.krecnjak je definisan glavnim mineralom kalcitom,a granit je definisan  kvarcom,fedspatom i liskunom)

Zajednica minerala iz koje se dobija jedan ili vise korisnih minerala pod povoljnim ekonomskim uslovima zove se  leziste mineralnih sirovina.

Razlika izmedju  stena i lezista je u tome sto stene zauzimju velika prostranstva a lezista su prostorno ogranicena,lezista sadrze mnogo vece koncentracije  korisnih minerala.